Važeća državna zastava Irana usvojena je 29. jula 1980. godine, i predstavlja osvrt na promene koje je Iranu donela Islamska revolucija. Osnovni plan zastave predstavljaju tri horizontalne trake - zelena na vrhu, bela u sredini i crvena na dnu - što simbolizuje islam, mir i odvažnost. Ovaj osnovni plan u upotrebi je još od početka 20tog veka.

Državni grb Irana crvene je boje i smešten je u središte bele trake, što ima više značenja. Osnovno značenje grba, pak, jeste geometrijski simetrična forma reči "Allah" ( الله ), kao i preklapanjem segmenata dobijen simbol ključnog motiva islama "La Ilaha Illa Allah" što znači "Nema drugog Boga sem Alaha" (sama reč Allah, ustvari, znači Bog, te bi ovo doslovce bilo "Nema drugog Boga osim Boga"), koji formira monogram. Grb se sastoji od simboličke predstave četiri polumeseca i mača. Četiri polumeseca obrazuju reč "Allah" s desna na levo prvi polumesec predstavlja slovo 'Alef' (A), drugi predstavlja slovo 'Laam' (L), mač u vidu uspravne linije u sredini jeste drugo 'Laam', a treći i četvrti polumesec zajedno formiraju slovo 'He' (H). Iznad mača, u centru grba, nalazi se tašdid (dijakritički znak za udvajanje glasova, koji liči na slovo W, odnosno na otvorenu knjigu). Mač predstavlja moćnu i nezavisnu državu. Sam oblik grba odabran je kako bi podsećao ljude na crvenu lalu, u znak sećanja na mnoge, uglavnom mlade ljude koji su dali svoje živote za Iran, a u skladu sa narodnim verovanjem da crvene lale rastu na mestima gde je prolivena krv svetih mučenika, čime se odaje počast patriotizmu i požrtvovanju. Grb takođe ima velike sličnosti i sa drevnim simbolima iz vremena Sasanida koje se najčešće sreću na kraljevskim krunama i kovanicama. Nacrt za ovaj simbol dao je Hamid Nadimi, a zvanično ga je odobrio Ajatolah Khomeini 9. maja 1980 godine, od kada je u zvaničnoj upotrebi u Iranu.

S druge strane, još jedna dimenzija značenja grba Irana može se interpretirati na sledeći način:

• Alah - u osnovi grba predstavlja značaj Islamske Republike, granicu postojanja, ljudski rast i razvoj u pravcu Alaha.
• Tašdid - knjiga, pionirska škola islama, Tauhid (jedinstvo sa Bogom), osnovni princip religije.
• Mač - ili sablja u srednjoj vertikali predstavlja simbol moći i solidarnosti, zajedno sa simbolom čvrstine i strogosti (čelik).
• Četiri polumeseca kojima je simbolizovan Alah podseća na biljku, samim tim i na rast i razvoj.
• Pet osnovnih delova grba, mač i polumeseci, simbolizuju pet osnovnih principa islama, sa objedinjujućim Tauhidom između vertikalne i glavne grane.
• Kompozicija potpune simetrije simbolizuje ravnotežu i ekvilibrijum.
• Motiv "Nema Boga osim Boga" predstavlja suštinu jedinstva (Tauhid), negaciju svih drugih sila osim božije (što se ogleda u "Ni Istok ni Zapad" politici Irana).
• Allah i sfera kao okvirni sklop predstavljaju borbu za uspostavljanje ujedinjenog društva i univerzalne vlasti ugnjetenih (mostaz'afina).

Dodatne promene na zastavi Irana uvedene su neposredno nakon Revolucije, a u vidu natpisa na ivicama između bele i zelene i bele i crvene trake, koji glasi "Allahu Akbar" ("Bog je veliki"). Na zastavi je ovaj motiv ispisan 22 puta (po 11 u svakom od dva reda), a predstavlja 22 dan 11 meseca (Bahmana) po Persijskom kalendaru - dan Islamske revolucije (22 Bahman 1357, iliti 11. februar 1979. godine). Dodavanjem ovog natpisa Iranska zastava učinjena je neopozivom i nezamenjivom.

Zanimljivo je još napomenuti i da je grb Irana uvršten u Unicode kodni raspored simbola, pod kategorijom 'Ostali simboli', kodni znak U+262B.

Nacionalnu himnu Islamske Republike Iran (Persijski: ; سرود ملی جمهوری اسلامی ایران Transkripcija: "Sorood-e Melli-e Jomhoori-e Eslami-e Iran" ili "Sorood-e Melli-ye Jomhoori-ye Eslami-ye Iran") komponovao je Hassan Riyahi, dok je tekst kreiralo više autora. Ova himna je usvojena 1990. godine, zamenivši dotadašnju himnu "Ey Iran" koja je bila na snazi u vreme Ajatolaha Homeinija.