Bog

Srž i centralno mesto u islamskom učenju zauzima učenje o Bogu, Njegovim imenima i atributima i odnosu sa svetom postojanja. Zapravo, u islamskom ideologiji "Bog" je središte verovanja koje se očituje u univerzumu, čoveku, istoriji i prirodi. Univerzalno učenje o Božanskoj suštini, Apsolutnom Biću ili Vrhovnoj Dobroti nalazi se u srcu svih islamskih uputa. Najviša Istina ili Zbilja, odnosno Bog, jeste zbilja osobe a u isto vreme i zbilja koja transcendetira osobu. Bog nije samo Apsolutno Biće, već je iznad svakog bića o kojem se ne može ništa reći bez poništenja vida eventualnosti. Božija suština iznad je svih ograničenosti i određenja. U tome je razlog što samim stupanjem u islam, koje počinje verbalnim priznanjem da "osim Jednog Boga, ne postoje drugi bogovi", treba krenuti od odricanja, to znači, odricanje od svih vidova mogućnosti bića i poništenje svih granica i manjkavosti i ograničenja u cilju stizanja do Njega. Transcedentnost Boga u pogledu eventualnosti, manjkavosti i odricanja ima posebno mesto u islamskoj ideologiji i Kur'anu. To je transedencija koja ide dotle da se u Kur'anu kaže: "Veličanstven je Gospodar Tvoj, Dostojanstveni, i daleko od onoga kako ga predstavljaju oni." (37:180) ili na drugom mestu naglašenije: "Ništa Njemu nije slično." Međutim, isti Bog koji je Uzvišen i Beskrajan, daleko od svih ograničenja i određenja, u jednom duhovnom pogledu je "bliži čoveku od njegove vratne vene." (50:16)

U stvari, Bog nam je bliži i od nas samih. S jedne strane On je Beskrajan i kao takav iznad nas, dok se s druge strane nalazi u suštini našeg bića i postojanja, zbog čega se i kaže da se "arš (presto) Milostivog nalazi u srcu vernika". Isto se naglašava i na drugim mestima Časnog Kur'ana: "Kuda god se okrenete, pa, tamo je Allahova strana." (2:115) Suprotno mišljenju nekih orijentalista, Bog u islamu nema isključivo odrečne osobine.

Prema islamskom verovanju "Bog je Prvi i Poslednji, Vidljivi i Nevidljivi"; "Prvi" zato što je izvor i početak iz koga su nastala sva stvorenja i bića, a "Poslednji" zato što se Bogu vraća ne samo duša čovekova, nego i sva bića. "Mi smo Božiji i Njemu ćemo se vratiti" (2:156) Ovde se Bog pominje kao svetlost nebesa i Zemlje, zato što je Bog sva bića izvukao iz tmine, podario im savršenstvo koje im dolikuje i poklonio uputu za izlaz iz stranputice i ništavila. On je Tvorac sveta i njegov cilj, ali i Onaj koji mu je dao smisao i značenje. Bez Boga se ne može dati nikakvo opravdanje za nastanak i kontinuitet postojanja živih bića, posebno čoveka. Zato u kur'anskom rečniku "božanska svetlost" nema isključivo metafizičku i ontološku dimenziju, već se proteže i na čoveka. Bog daje postojanje kosmosu i čini ga smislovitim i svrhovitim. Univerzum bez Boga je univerzum tmine, besmisla i praznine. "A dela nevernika su kao varka u ravnici u kojoj žedan vidi vodu, ali kad do tog mesta dođe, ništa ne nađe... ili su kao tmine nad dubokim morem koje prekrivaju talasi sve jedan za drugim, iznad kojih su oblaci, sve tmine jedne iznad drugih." (24:39-40)

S obzirom na ovo, nužno je što islamski odnosno kur'anski koncept Boga naglašeno insitira na sledećim elementima:

1) Bog je "Jedan"; On je bez partnera i sebi sličnoga. U suri "Ihlas" pominje se kao "ehad", odnosno Jedan, i naglašava da Mu niko nije ravan. U devedeset prvom ajetu sure "Mu'minin" kaže se: "Allah nije uzeo sebi sina, i pored Njim nema drugog boga! Inače, svaki bi bog, s onim što je stvorio - radio šta bi hteo, i jedan drugog bi pobeđivao."

Na drugom mestu (21:22) "Da Zemljom i nebesima upravljaju drugi bogovi, a ne Allah, poremetili bi se."

2) Bog ima apsolutnu Moć: "Allah zaista sve može" (29:20)

3) Bog ima apsolutno znanje: "Allah zaista sve dobro zna" (9:115)

4) Bog je Milostiv, a Njegova milost je osobina koja se najviše naglašava u Kur'anu, npr.u šezdeset četvrtom ajetu sure "Jusuf", Bog je opisan kao "arhamu rahimin", Najmilostiviji od milostivih. Sve kur'anske sure, ne računajući jednu koja prenosi posebnu poruku, počinju izrazom koji naglašava Božiju milost i dobrotu - rahmani rahim - Milostivi, Samilosni.

Božija milost i dobrota u Kur'anu i predanju pominju se u redu atributa kao što su moć, znanje, pravednost i Božiji sud. U pojedinim ajetima, s jedne strane ređaju se stravične slike kažnjavanja nevernika i poricatelja istine na sudnjem danu, a s druge se opisuje raj sa svojim blagodatima koji je Bog poklonio onima koji su radili dobra dela. Kur'an Časni nije izostavio da pomene ni trunku Božije milosti i oprosta. Ovaj sveti tekst čoveka konstantno podseća na to da je Bog milostiv i Onaj koji prašta. Iz ovakvog shvatanja i promišljanja o Bogu proizilazi i predstava o Bogu koji prašta i uslišava molbe, prima pokajanje i ispunjava želje ljudi. "A kada te robovi za Mene upitaju, Ja sam, sigurno, blizu: odazivam se molbi molitelja kad Me zamoli. Zato neka oni pozivu Mome udovolje i neka veruju u Mene, da bi bili na pravom putu." (2:186)

Da bi na ispravan način shvatili koncept Boga u islamu nužno je imati na umu da iako je Bog izveo u postojanje univerzum i Njegov je Tvorac, Njegov posao time nije završen. Osim što ga je stvorio, Bog ga svakog trenutka održava, brine o njemu i opskrbljuje ga. "Svakog časa On se zanima nečim" (55: 19)

Za kraj ovog dela navešćemo ajet koji govori o savršenstvu Boga u islamu:

"On je Allah - nema drugog Boga osim Njega -, On je poznavalac nevidljivog i vidljivog sveta, On je Milostivi, Samilosni!

On je Allah - nema drugog boga osim Njega, Vladar, Sveti, Onaj koji je bez nedostatka, Onaj koji svakog obezbeđuje, Onaj koji nad svim bdi, Silni, Uzvišeni, Gordi. Hvaljen neka je Allah, On je vrlo visoko iznad onih koje smatraju Njemu ravnim!

On je Allah, Tvorac, Onaj koji iz ničega stvara, Onaj koji svemu daje oblik, On ima najlepša imena. Njega hvale oni na nebesima i na Zemlji, On je Silni i Mudri." (59:22-24).

StartPrev123456NextEnd